_Атлас становања

Адреса
Насеље Видиковац (део насеља Кнежевац-Кијево, означен и као „тип А5-А9 и А10-А11“) Општина Раковица, Београд
Година
почетак изградње 1974
завршетак изградње 1974
Име архитекте/урбанисте
Александар Ђокић, Михаило Чанак
Фирма која је градила
Веград из Велења, Прогрес из Пирота, Комграп из Београда, Златибор из Ужица, Градитељ из Горњег Милановца
Фирма која је пројектовала
Центар за становање ИМС, Комграп, Архитект, Вртна архитектура
Типологија
Архитектура - Вишепородична/колективна
Урбанизам - Стамбено насеље
Кључне речи
Александар Ђокић, Михаило Чанак, Насеље Видиковац

Насеље Кнежевац-Кијево – Видиковац – тип А

Изградња објеката означених као тип А5-А9 и А10-А11 отпочела је 1974. године на локалитету Видиковац. Према конкурсном решењу, унутар ових групација требало је да постоје интерни пешачки тргови. Стамбене целине требало је да буду зракасто оријентисане према централно позиционираном центру месне заједнице, који је био кружне основе.  Предвиђена висина објеката износила је П+3/4. Приликом реализације овог дела насеља укинути су пешачки тргови, тако да је простор око објеката остао необрађен и у зеленилу. Укидањем подземних гаража  и великим повећањем спратности, карактер читавог насеља је додатно измењен, а центар месне заједнице према пројекту аутора никада није изграђен.

Изграђени стамбени објекти груписани су у шест целина, од којих се свака састоји из три корпуса. Највиши корпуси унутар сваке од целина издвојени су у посебан објекат.

Инвеститор је захтевао измене и у организацији основе. Тако је укинуто циркуларно кретање кроз стан, а пространи балкони позиционирани су уз спаваће собе, уместо уз дневни боравак. Ови станови одликују се слабијим квалитетом у амбијенталном смислу, што је нарочито уочљиво у улазној зони, од које ка трпезарији и дневном боравку води дугачак ходник без природног осветљења.  Ови станови се према ригдној функционалној организацији разликују од осталих решења примењених у насељу Кнежевац-Кијево.

Конкурсним решењем је на свим објектима типа А било предвиђено постављање балконских паноа са кружним отворима. Ова елемент примењен је само на објектима на Видиковцу, што им је дало посебан печат.  Углови ових објеката карактеристично су обрађени, сучељавањем полукружних отвора, што умањује масивност високих силуета а њихова репетиција доприноси утиску филигранске обраде.  Материјализација фасада је изведена у комбинацији бетона и црвене опеке. Сви објекти завршавали су се равним крововима, што је додатно истицало експресивност и диманизам њихових степенасто обликованих маса.

Ово насеље је нарочито угрожено дивљим надградњама, чије материјализације агресивно контрастирају изворној фасадној облози. Осим тога, надградње се у највећој мери завршавају сферним завршецима, којима је у потпуности девастиран бруталистичко-експресионистички карактер групација и којима је нарушена складност читавог насеља. Овим надградњама онемогућено је сагледавање силуета објеката, а како је реч о вишеспратницама које су уједно представљале репере у свом ширем окружењу, ова штета је видљива и са великих растојања и угрожава визуре у широком радијусу око Видиковца.

Подносилац извештаја

Александра Јевтовић