_Атлас становања
СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ У НИЗУ тип „Loco“
Два Мацурина објекта на Дедињу намењена су била предузећима „Центротекстил” (Златарићева 1) и „Напред” (Златарићева 2), са становима у дуплекс-систему. Пројектоване су као стамбене зграде у низу (тип „Loco”) у периоду од 1953. до 1954. године по истоветном, типском решењу, а саграђене једна за другом током 1955.[1] Најпре је изграђена она за Војно-грађевинско предузеће „Напред”, и одмах приказана у дневној штампи као „прва зграда са двоетажним становима”.[2] Исти извор наводи податак да је зграда саграђена за 90 дана и да обезбеђује за 40% јевтинију изградњу од уобичајених станова те квадратуре. У пројектима је инсистирано на постизању рационалности, како у утрошку материјала тако и у добром искоришћењу стамбене површине. Поред тога, овакав тип зграде омогућава свакој породици посебан прилаз и коришћење сопствене слободне површине. Сваки од шест станова једне зграде има 102 m² површине, од чега је 83 m² ефективно. Експериментом са први пут у београдској средини примењеним дуплекс системом за скромне и јевтине двособне станове у Златарићевој улици, Мацура употпуњава серију својих истраживања у стамбеној архитектури.
Усвојени модел двоетажног стана у низу, своју економичност заснива на густини настањености и знатно већем искоришћењу грађевинског материјала него код приземне зграде, не изискујући употребу скупог материјала и инсталација као код вишеспратница. Потребна изолација између станова остварује се конструктивним елементима, а пошто изолација између етажа није потребна могу се извести најлакше међуспратне конструкције. У приземљу се развија мало предсобље са уграђеним плакаром за гардеробу, купатило и две оставе. Осим тога, у приземљу се налази и дневна соба са излазом на башту, величине 18,75 m², која је комбинована са кухињом односно нишом за кување одвојеном једном завесом дуж целе просторије. Кухињски простор је ширине 1 m и подразумева судоперу, штедњак над којим је уграђен специјалан отвор за одвод мириса и паре, и комбиновани креденац са столом и полицом. У продужетку, као мала али потпуно одвојена јединица, налази се остава за намирнице. Комбинацијом кухиње и дневне собе постигнута је значајна економичност стамбеног простора и утрошка енергије за загревање. На спрату се налазе две спаваће собе од по 15 m², снабдевене каљевим пећима, терасом и гардеробом.
На дедињским објектима примењена су нека потпуно неуобичајена или ретко коришћена решења као што су: дрвене ограде балкона, једносливни благо закошени кров, нови тип прозора и зидова у конструктивном смислу. У циљу што веће рационалности предвиђено је врло мало коришћење бетона, и уместо њега уведен је комбиновани зид од опеке и таролита. Иако колективног типа, зграде носе квалитет и комфор индивидуалног становања. Аутор користи невелика средства, ствара скромно и штедљиво дело, али је при свему томе вођен хуманим принципима архитектуре. Претежно неизграђен и скрајнут од града, затечени неизграђени дедињски амбијент му је, пре свега, дозволио нешто тако. Главне мотиве у компоновању екстеријера чине већ опробани ауторски поступци: духовити ритам у распореду отвора, алтернирање пуног и празног фасадног волумена односно испупчених и увучених сегмената. Од ове две зграде, она на уличном броју 2 до данас је сачувала аутентични изглед, док је њена „близнакиња” преко пута прилично девастирана непланским адаптацијама.
[1] Пројекти ових објеката сачувани су у оквиру Мацурине заоставштине у МА при МНТ, и у ИАБ (ТД ф: 18-21-1954).
[2] М. Паскучи, Пет нових станова уместо досадашња три. Како брже и јевтиније градити станове, Борба 6.3.1955.
Извори
- М. Паскучи, Пет нових станова уместо досадашња три. Како брже и јевтиније градити станове, Борба 6.3.1955
- М. Мацура, Технички извештај у оквиру пројектног елабората објеката који се чува у Историјском архиву Београда (ТД ф: 18-21-1954)
- М. Јанакова Грујић, Архитекта милорад мацура (1914-1989), Београд 2010, 121-124.
Подносилац извештаја