_Атлас становања
Стамбени комплекс у блоковима 61-62-63-64 на Новом Београду
Урбанистички план насеља «Бежанија село – блокови 61-62-63-64» осмислио је арх. Јосип Свобода, тадашњи директор Урбанистичког завода Београда, који је и аутор идеје о великим стамбеним зградама у форми великих степеница.
Урбанистичко-амбијенталне вредности су изразити квалитет овог стамбеног комплекса. Парк – централна зелена површина која која раздваја северне и јужне делове блокова 61, 62, 63, и 64 даје додатни квалитет функцији становања на Новом Београду. Oвакав квалитет и предност се веома ретко среће у густо насељеним деловима града и градским зонама са већим индексима изграђености.
Груба процена је да је у овим блоковима „степеница“ – 80% зграда у систему Рад Баланси, а 20% у систему ИМС Жежељ. Поред квалитета: односа технологија, техничких и конструктивних аспеката и организације станова, као и других квалитета у домену функционалне и просторне организације станова, издваја се неколико специфичности. Станови пројектовани у блоковима 61-64 и у скелетном ИМС имају све одлике пројектантских принципа београдске ауторске школе станоградње – кружно кретање, трпезарију у зони проширене конумикације, затим поделе на дневну и ноћну зону или генерацијску поделу, као и флексибилну организацију кроз могућност промене функција по потреби корисника. По тадашњим предвиђањима – будућност префабрикације лежала на оптимизацији онога што је већ постојало, а не на даљњем неконтролисаном увођењу нових система.
Панелни систем Рад – Баланси је модификовани за потребе југословенског тржишта и локалног контекста, посебно развијани оригинално француски систем, познат под називом „Balancy“. У питању је монтажни крупнопанелни АБ систем састављен од вертикалних носећих зидова – панела, међуспратних хоризонталних панела и њихових веза. Пројектовањем на бази модуларне мреже у овом систему се постиже рационалност (са основним модулом М=10 цм). Конструктивни склоп попречних зидова, могућност избора и комбиновања распона, флексибилношћу у правцу управном на распон, обезбеђују овом систему карактеристике отвореног система. Када је у питању однос конструктивних елемената на просторну огранизацију станова, – носиви зидови су пуни вертикални АБ панели (са или без отвора). Димензије панела одређене су пројектним решењима и техничко-технолошким условима у производњи и монтажи (панели дужина 6,60 м и висине 3,0 м). Најчешће примењивани распон код стамбених објеката је 6,0 метара, и ширином трака од 180, 240, и 300 цм. Низ година развијане су пројектантске методе, како би се дошло до решења да се оне увек групишу и пролазе кроз канал који се по правилу позициониран близу лифтовске вертикале.
Мањи део стамбеног комплекса пројектован је и реализован у скелетном ИМС систему. У питању су објекти у блоковима 61 и 62-југ. (Раст објеката се материјализовао у мерама система ИМС Жежељ у форми великих степеница са висинама степеница од 2-3 етаже). Ту се једна, за префабрикацију, атипична замисао о објекту, у реализацији објека трансформисала у динамичну ликовно-амбијенталну структуру. Идеје о стану и његовој просторној организацији са једне и примена и улога система у тој организацији с друге стране су на примеру блокова 61 и 62 најочитије и најуверљивије. Стан у блоковима 61 и 62 демонстрира комплементарност, димензионално и функционално-организационо садејство и јединство архитектуре и конструкције, алудирајћи на Витрувијеву једнакост функционалности, конструкције и обликовања.
Средишња зона замишљена као зелени појас у складу са принципима модернизма, и стамбеним зградама окруженим зеленилом, озбиљно је угрожена, као последица општег контекста: друштвено-политичког, економског и другог. Урбанистички конкурс предвиђен ГУП-ом за ово подручје није расписиван нити одржан. Реализације су резултат и последице одлука надлежних служби и институција. Средишњи зелени појас изгубио је своју првобитну намену – рекреацију и јавни простор за грађане. На њему су изграђени објекти сталног и привременог каратера: стамбене зграде, самопослуге, трговачки објекти, са пратећим садржајима.
Стамбене зграде су – у конструкцијском смислу стабилне и неоштећене. Појављују се местимична оштећења завршне обраде у ентеријеру и екстеријеру. Окруњеност, пукотине, кривљења елемената и слично.
Извори
- Вуковић, С. (2007), „Стање и правци развоја индустријализације грађења“, Изградња, бр.11-12, (Београд): 557-567.
- Марушић, Д. (2010), Референтне предности система ИМС у архитектонскоурбанистичком пројектовању, у: Истраживања, пројекти и реализације у градитељству, ур. Поповић З. и Петровић Г., Београд: Институт ИМС: 69–76.
- Мецанов, Д. (2015), Просторна организација стамбених зграда грађених у Београду у префабрикованим индустријализованим системима, докторска дисертација, Архитектонски факултет Универзитета у Београду
- Миодраговић, М. (1980), «Пројектовање станова при примени крупнопанелних система индустријског грађења (систем Рад Баланси)». Реферат за Саветовање о планирању, организацији, технологији, управљању и економици грађења у условима индустријализоване производње објеката високоградње, Савез друштва инжењера и техничара Југославије, Београд, СФРЈ, 3.април, 1980.
- Чанак, М. (1966), Студија стамбених функција у вези са избором основних модула појединих конструктивних система. Београд: Центар за становање ИМС.
- Чанак, М. (1969), «Типизирани модуларни распони у стамбеној изградњи», 28, часопис Изградња, бр.3, март 1969. Београд
- Чанак, М. (1971) Функционалне карактеристике конструктивног растера 6×6 метара у стамбеној изградњи. Београд: Центар за становање ИМС.
- Чанак, М. (1984), Вредновање квалитета у стамбеној изградњи и становању, (докторска дисертација, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Београд.
- Чанак, М. (1976),“Формирање система вредновања употребне вредности стана”. Београд: Архитектура урбанизам, XVII, бр. 74-77, стр. 102-104.
- Фототека станова, колекција (1980) тема: Нови Београда. тех. ур. Арх. Вукица Ђорђевић. Београд: Центар за становање ИМС.
Подносилац извештаја
Др Драгана Мецанов, д.и.а.