_Атлас становања
Стамбена групација Врачар
Урбанистичку целину непосредно уз Каленић пијацу чине три куле, висином и габаритом доминантне у односу на шире и уже окружење. Пројектоване у густом градском ткиву, представљају урбанистичку микроцелину. Од укупно три куле, стпратности П+10, једна је административно-пословног карактера, првобитне намене да буде зграда НОО Врачар. Друге две куле су стамбене, и у стручној литератури, периодици и јавности познате под именом „стамбена групација Врачар“.
Пословна зграда изграђена је на углу улица Његошеве и Вишке, која је изградњом ове групације постала јача саобраћајница/важнији трансверзални правац. Три куле налазе се у смакнутом поретку, а оно што је специфично за ликовно решење аутора арх. Бркића је да је у истом ликовном обрадом третирана и административна и две стамбене куле. Административна зграда садржи анекс, спратности П+1.
За разлику од административне куле која има хоризонталне прозорске траке, на стамбеним кулама, прозори зу изведени са прекидима на местима конструктивних стубова. Најкарактеристичнији ликовни елеменат на фасадама на којима доминирају боја тамно црвене опеке и црна, су беле терасе, чија геометрија прати геометрију Вишке улице. Беле терасе постоје на сваком другом спрату, односно сваком парном, чиме је избегнут ефекат превише високе зграде у односу на окружење, у коме су оне значајно ниже. Овим ликовним решењем, зграде делују складније и пропорционалније.
Зграде групације Врачар су изграђене у армирано-бетонском скелету са испунама од шупље опеке, таролита танких Моније-зидова у рамовима од пресованог лима, који уједно чини и конструкцију прозорских рамова. Прозорска крила су такође од овог материјала. Већи део фасаде је обложен фасадним керамичким плочицама. Зграде су приликом реализације опремљене свим потребним системима инсталација, грејањем, топлом водом, грејањем ваздухом (за сале административне зграде), сигнализацијом, разгласном инсталацијом, телефонима, водоводом и канализацијом итд.
Алексеј Бркић (1922-1999), један је од најистакнутијих аутора архитектуре Београда након Другог светског рата, у чија дела се убрајају и зграда „Хемпро“ на Теразијама, зграда Социјалног осигурања у Немањиној, чија ликовност фасаде у великој мери подсећа на стамбену групацију Врачар. Студиј на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду уписан је пре Другог светског рата, наставио по демобилисању, у новембру 1945. године, а завршио је 1948. године. Почев од 1949. до 1952. на управу је архитекта архитектонског одељења у саставу Пројекнтског завода Србије. Напустивши ову установу, оснивачки пројектантски атеље „Инвест-пројект“ (где је пројектант и директор) да би потом настао у мањим архитектонским бироима, махом као оснивач и водећи пројектант („Обелиск“ 1957, „Врачар пројект“ 1964). Током 1960. у Америци предавали су на Калифорнијском универзитету у Беркелију и Мичиген Стејт Универзитету. Почетком седамдесетих сасвим посвећено писању, теоријским и историјским аспектима струке. У том периоду на Архитектонском факултету у Београду по позивима предавали су студентима завршних година и постдипломцима Архитектонике и теорију простора. Био је такође главни покретач и председавајући покретање и симпозијума „Синтеза“ Београд – Врњачка Бања (од 1973. године). Аутор је имао четрдесет реализованих архитектонских пројеката, а своје радове излагао је на три самосталне и шест колективних изложби. Добитник је Велике награде архитектуре Удружења архитектуре Србије, награде УЛУПУДС-а за животно дело (1997) и први председник Академије за архитектуру која је основана 1995. године. У свом капиталном делу „Знакови у камену“ из 1992. године, један од најзначајнијих доприноса историографији и теорији архитектуре је дефинисање и периодизација појмова прве и друге ремоделације у српској архитектури 20. века.
Зграде стамбене групације Врачар, немају значајнијих оштећења, и одржавањем зграда стиче се утисак да су солидно очуване упркос зубу времена који нагриза зграде сличне старости.
Извори
- -. „Zgrada NOO Vračar“, Arhitektonski urbanizam, 11-12, Beograd (1961): 34-35.
- Богуновић, С. Гиша. Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века,
- Јовановић, Јелица ур. Регистар модерне архитектуре и урбанизма у Србији 1945-1990. Београд (2018): Друштво архитеката београда – Докомомо Србија.
- Kovačević, Bojan i Schtiler, Adolf. Aleksej Brkić. 1922-1999. Reduzuerte Klarheit im einklang mit der moderne. Exhibition Catalog, 2011.
- Мецанов, Драгана. „Валоризација модернистичке баштине на примеру стамбене архитектуре Београда 1947-1967“, магистарска теза. Београд, 2006: Архитектонски факултет Унивезитета у Београду.
Подносилац извештаја
Др Драгана Мецанов, д.и.а.