_Атлас становања
Насеље Кнежевац-Кијево – Лабудово брдо – тип А
Након освојене прве награде на конкурсу за насеље Кнежевац-Кијево, Ђокић и Чанак приступили су даљој разради пројекта и 1972. године отпочела је изградња објеката означених као тип А1-А4, на локалитету Лабудово брдо. Овај део насеља нарочито је значајан јер је унутар ове групације најдоследније остварена замисао пројекатаната о формирању централно позицонираних интерних пешачких тргова. Такође, првобитна замисао да сви објекти типа А буду зракасто оријентисани према централно позиционираним јавним садржајима, доследно је спроведена само на Лабудовом брду, изградњом основне школе „14. октобар“ (1977-1979) према пројекту Александра Ђокића, Михаила Чанка и Петра Ђурашковића.
Према конкурсном решењу, висина стамбених објеката требало је да износи П+3/4. Каснијим изменама висина објеката је удвостручена, што је допринело да пешачки тргови уоквирени овим објектима изгубе на интимности. Изграђене су четири стамбене целине овога типа, које се састоје од по две ламеле. Сваку од ламела сачињавају два корпуса. Типска етажа састоји се из четири стамбене јединице које су симетрично распоређене око централно позиционираних вертикалних комуникација. Станови имају двострану оријентацију, а прилаз свим просторијама омогућен је из простора улазног хола, који се настављао у трпезарију.
Архитектура стамбених објеката одликовала се применом (окер и плаве) боје и нумеричког дизајна на фасадама у којима су се одсликавали утицаји најсавременијих светских трендова, а нарочито архитектонске групе „Архиграм“. Објекти су се завршавали равним крововима, у складу са фукционалистичким докторинама периода у којем су настајали. Накнадним интервенцијама, фасаде појединих објеката у насељу су освежене бојом, а на свим објектима су накнадно дозидани двоводни кровови. Финална облога надзиданих спратова је усклађена са обрадом фасада, што не умањује штету која је тим поступком нанета оригиналном естетском изразу ових стамбених групација.
Пешачки тргови, позиционирани између стамбених објеката, били су намењени за игру деце и рекреацију одраслих. Основна замисао пројектаната је била да омогуће становницима околних објеката различите доживљаје. Тргови су решавани кроз више етажа. Највиши ниво ових тргова био је уређен комбинацијом поплочаних и зелених површина, снабдевен клупама и коцкама за седење. Испод те етаже позицонирани су пратећи јавни садржаји. Простор најниже етаже намењен је за подземну гаражу, како би колски саобраћај био одвојен од тргова.
Поводом усељавања првих станара у објекте на Лабудовом брду, Ђокић и Чанак су приредили изложбу под називом „Повратак тргу“ у Музеју савремене уметности у Београду, којом су детаљније образложили своје идеје јавности. Пројекат насеља је представљен фотографијама Мирка Ловрића, а током трајања изложбе приређена је и дискусија у којој су поред аутора учествовали још и бројни стручњаци, као и станари новог насеља. Овакво информисање и укључивање станара у изградњу насеља представљало је иновацију у дотадашњем планирању.
Осмогодишња школа је у фукционалном смислу базирана на линеарном развојном концепту, са средишњим подужним атријумом, којим су повезани сви унутрашњи садржаји. Пројектом је планирана етапна изградња објекта. Обликовање школе одсликавало је утицаје брутализма у својој снажној естетици и скулптураности, и структурализма у начину на који је форма артикулисана путем мањих јединица. Објекат је у стилском погледу био усклађен са архитектуром околних стамбених објеката, а накнадно је надграђен за један спрат (2008) чиме је знатно изгубио на својој оригиналној естетици. Од 1991. године се у овом објекту, осим осмогодишње школе, налази и некадашња Петнаеста гимназија, данас гимназија „Патријарх Павле“.
Подносилац извештаја
Александра Јевтовић