Блок 1 оивичен је улицама Омладинских бригада, Париске комуне, Народних хероја и Булеваром Зорана Ђинђића. Општина Нови Београд, Град Београд. Блок 2 омеђен је улицама Париске комуне, Булеваром Михајла Пупина, Отона Жупанчића и Гоце Делчева.

почетак изградње 1958

завршетак изградње 1963

Бранко Петричић, Душан Миленковић, Иван Антић, Игор Блуменау, Тихомир Ивановић

Грађевинско предузеће „Рад“

Пројектни биро грађевинског предузећа «Рад», и «Биро за студије» у оквиру њега.

Архитектура - Вишепородична/колективна, Кула, Ламела

Урбанизам - Стамбени блок

Eкспериментални блокови 1 и 2, скелетни систем, Стамбене куле

У готово свим важнијим прегледима послератног југословенског архитектонског стваралаштва експерименталним блоковима 1 и 2 дато је посебно место. Експериментални стамбени блокови 1 и 2 на Новом Београду пројектовани су и реализовани у склопу велике кампање изградње станова на Новом Београду. (-, (1960), Саветовање о индустријализацији стамбене изградње, Савезна грађевинска комора, 19-21.октoбра, (Београд)).

Локација на којој је била предвиђена реализација блокова 1 и 2 образована је тако што је окружују фреквентне саобраћајнице Новог Београда. Блок 1 је у основи квадратног облика, а овде доминирају стамбене зграде обликоване као куле или солитери и зграде које су дугачки двотракти, док је блок 2 у основи облика неправилног трапеза.

Оригинални изглед објекта из 1963. године је очуван. Од изградње до данас објекти се добро одржавају, на њима није било већих санационих нити рестаураторских радова. Потребно је извршити чишћење фасада и санацију крова на појединим местима по потреби, те обновити све елементе архитектуре.

Стамбени објекти у блоковима 1 и 2 имају приближно око 3600 станова и пројектовани су 1958. године. С обзиром на обим ове стамбене изградње њихова реализација је трајала од 1959. до 1963. године. Архитекте су били Бранко Петричић (аутор урбанистичког решења), Тихомир Ивановић и Душан Миленковић. Аутори пројеката су планирали станове који би у просеку одговарали породицама од три члана. С обзиром на финансијске околности и контекст средине, водило се рачуна о томе да се штеди на простору и материјалу и да свака просторија буде рационално испројектована, а посебно мале површине заузимала су купатила и кухиње. У стамбеним блоковима 1 и 2 примењено је пет типова стамбених зграда које укупно имају десет типова станова. (Детаљан приказ концепције архитектуре експерименталних блокова може се погледати у извору: Благојевић, 2005).

То су:

– Стамбена кула, квадратне крстасте основе (23мx23м), спратности П+13+Пк. Аутор је био Бранко Петричић. У овој згради постоји само један тип стана – двособни.

– Стамбена зграда у облику двотракта, дужине 63 метра (која обухвата 15 поља конструктивног распона од 4,20 метара), спратности П+8+Пк, архитекте Бранка Петричића. Станови у овој згради су једнособни, двособни и трособни;

– Стамбена зграда у облику двотракта дужине 84 метра обухвата 20 поља конструктивног распона од 4,20 метара, спратности П+8+Пк. Архитекта је, такође, био Бранко Петричић. Станови су овде замишљени исто као и у краћем двотракту са идентичном организацијом просторија у једнособним, у двособним и у трособним.

– Стамбена зграда дужине 63 метра обухвата 15 поља конструктивног распона од 4,20 метара, спратности П+8+Пк, архитекте Душана Миленковића. Ова зграда садржи три типа станова – једнособне, двособне и трособне.

– Стамбена зграда са три двотрактне ламеле, спратности П+8+Пк, пројектанта Тихомира Ивановића. У овој згради су смештена два типа станова – гарсоњере и трособни.

У процесу пројектовања водило се рачуна о ефикасности склопа и економичности простора у целини. Станови у овим блоковима имају двострану оријентацију. Станови у двотрактима организовани су коридорски, па тако станови на угловима, тј. на ивицама коридора имају тространу оријентацију.

Сви објекти конструисани су као скелетне конструкције. Од периода у коме је настао, до данас, одређени број станова доживео је различите степене адаптација, реконструкција и других облика трансформација.

Солитер Д-15 издваја се као објекат изузетних техничко-технолошких, занатских и естетских вредности. Објекат представља сведочанство о изузетном искораку технологије у грађевинарству педесетих и шездесетих година 20. века у Југославији у односу на међуратни период.

 

Извори

1. Благојевић, Љиљана, Стратегије модернизма у пројектовању и планирању архитектуре и урбанизма Новог Београда од 1922. до 1962. године, докторска дисертација, Архтектонски факултет Универзитета у Београду, 2005.
2. Благојевић, Љиљана, Нови Београд: оспорени модернизам, Београд, 2007.
3. Seissel, Josip, Konkurs za urbanistički plan Novog Beograda, Arhitektura, br. 3, Zagreb, 1947, стр. 18–22.
4. Блуменау, Игор (1960), Индустријализација стамбене изградње у предузећу „Рад“, Саветовање о индустријализацији стамбене изградње19-21.октобра, Београд: Савезна грађевинска комора, 1960, стр. IId-1 – IId-22.
5. Богуновић, Слободан Гиша, Архитектонска енциклопедија Београда 19. и 20. век, Београдска књига, Београд, 2005.
6. Мецанов, Драгана, Прилог проучавању градитељског опуса Бироа за студије у Београду, Наслеђе бр.XV, Београд 2014, стр. 147-167.
7. Петричић, Бранко; и Радојковић Љубица, Омладинске радне бригаде на изградњи Београда 1947-1950 године, Годишњак града Београда, књига 5, Београд, 1958, стр. 363.
8. -, Закључци првог југословенског саветовања о стамбеној изградњи и становању у градовима, Архитектура X, бр.1-6., Загреб, 1956, стр. 30.
9. – , Блок 1 и 2, Убранизам Београда, бр. 30, година VII, Завод за планирање Града Београда, Београд, 1975, стр. 28.
10. -, Саветовање о индустријализацији стамбене изградње, Савезна грађевинска комора, 19-21. октoбра, Београд, 1960.

 

Подносилац извештаја

Др Драгана Мецанов, д.и.а.